Matthew 26

1И кад сврши Исус ријечи ове, рече ученицима својима: 2Знате да ће до два дана бити пасха, и сина човјечијега предаће да се разапне. 3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старјешине народне у двор поглавара свештеничкога по имену Кајафе; 4И свјетоваше се како би Исуса из пријеваре ухватили и убили. 5И говораху: али не о празнику, да се не би народ побунио. 6А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, 7Приступи к њему жена са скленицом мира многоцјенога, и изли на главу његову кад сјеђаше за трпезом. 8А кад видјеше то ученици његови, расрдише се говорећи: зашто се чини така штета? 9Јер се могаше ово продати скупо и новци дати сиромасима. 10А кад разумје Исус, рече им: шта сметате жену? Она учини добро дјело на мени. 11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. 12А она изливши миро ово на тијело моје за укоп ме приготови. 13Заиста вам кажем: гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се и то за спомен њезин што учини она. 14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничкијем, 15И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. 16И отада тражаше згоду да га изда. 17А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш? 18А он рече: идите у град к томе и томе, и кажите му: учитељ каже: вријеме је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својијем. 19И учинише ученици како им заповједи Исус, и уготовише пасху. 20А кад би увече, сједе за трпезу са дванаесторицом. 21И кад јеђаху рече им: заиста вам кажем: један између вас издаће ме. 22И забринувши се врло почеше сваки говорити му: да нијесам ја, Господе? 23А он одговарајући рече: који умочи са мном руку у здјелу онај ће ме издати. 24Син човјечиј дакле иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда сина човјечијега; боље би му било да се није ни родио онај човјек. 25А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: да нијесам ја, рави? Рече му: ти каза. 26И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите; ово је тијело моје. 27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви; 28Јер је ово крв моја новога завјета која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха. 29Кажем вам пак да нећу отсад пити од овога рода виноградскога до онога дана кад ћу пити с вама новога у царству оца својега. 30И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску. 31Тада рече им Исус: сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: ударићу пастира и овце од стада разбјежаће се. 32А по васкрсенију својему ја идем пред вама у Галилеју. 33А Петар рече му: ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити. 34Рече му Исус: заиста ти кажем: ноћас док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. 35Рече њему Петар: да бих знао и умријети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше. 36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: сједите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. 37И узевши Петра и оба сина Заведејева забрину се и поче тужити. 38Тада рече им Исус: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите са мном. 39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти. 40И дошавши к ученицима нађе их гдје спавају, и рече Петру: зар не могосте један час постражити са мном? 41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо. 42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи:оче мој! ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја. 43И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале. 44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте ријечи. 45Тада дође к ученицима својијем и рече им: једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и син човјечиј предаје се у руке грјешника. 46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој. 47И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и старјешина народнијех. 48А издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је; држите га. 49И одмах приступивши к Исусу рече: здраво, рави! и цјелива га. 50А Исус рече му: пријатељу! шта ћеш ти овдје? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише га. 51И гле, један од онијех што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо. 52Тада рече му Исус: врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути. 53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити оца својега да ми пошље више од дванаест легеона анђела? 54Али како би се испунило што стоји у писму да ово треба да буде? 55У тај час рече Исус људима: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у цркви, и не ухватисте ме. 56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише га, и побјегоше. 57И они што ухватише Исуса одведоше га поглавару свештеничкоме Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше. 58А Петар иђаше за њим издалека до двора поглавара свештеничкога и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак. 59А главари свештенички и старјешине и сав сабор тражаху лажна свједочанства на Исуса да би га убили; 60И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока, 61И рекоше: он је казао: ја могу развалити цркву Божију и за три дана начинити је. 62И уставши поглавар свештенички рече му: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче? 63А Исус мучаше. И поглавар свештенички одговарајући рече му: заклињем те живијем Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божиј? 64Рече му Исус: ти каза. Али ја вам кажем: отселе ћете видјети сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем. 65Тада поглавар свештенички раздрије хаљине своје говорећи: хули на Бога; шта нам требају више свједоци? ево сад чусте хулу његову. 66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: заслужио је смрт. 67Тада пљунуше му у лице, и ударише га по лицу, а једни му даше и приушке 68Говорећи: прореци нам, Христе, ко те удари? 69А Петар сјеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем. 70А он се одрече пред свима говорећи: не знам шта говориш. 71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: и овај бјеше са Исусом Назарећанином. 72Он опет одрече се клетвом: не знам тог човјека. 73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје. 74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човјека. И одмах запјева пијетао. 75И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: док пијетао не запјева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.